Општина Рековац заузима централни део Републике Србије и налази се у југоисточном делу Шумадије, који је познат под географско-историјским именом Левач. Археолошка истраживања ове области нису обављена у довољној мери и степен истрaжености се још увек налази на почетном ступњу. За нешто више од пола века, обављено је свега неколико заштитних археолошких ископавања, док је прво и једино систематско истраживање спроведено 1960. године на праисторијском локалитету у Течићу.
Прве трагове људског постојања и живота на територији општине Рековац налазимо у млађем каменом добу (неолиту). Најбоље су документовани на локалитету Упоље у селу Течићу, где је константовано насеље старчевачке културе (старији неолит). Ту су откривени објекти, гробови, грнчарија, коштане, кремене и камене алатке, керамички тегови, жртвеници итд.
Истраживања овог локалитета извршио је Народни музеј у Београду 1960. године. Оно што издваја насе- ље у Течићу од осталих истовремених насеља јесте постојање гробних прилога поред покојника сахрањених у згрченом положају, специфична грнчарија овог поднебља (тип „Течић“), као и једниствено бело сликање са полихромијом на истој тој грнчарији.
Поред овог насеља које припада старчевачкој култури (6200-5500/5400 г.п.н.е.), слична насеља су обиласком („рекогносцирањем“) терена константована и у насе- љима Калудра, Лоћика, Опарић и Рековац. Локалитети бакарног доба (енеолита) су регистровани у Белушићу и Лоћики, налазишта бронзаног доба у Вукмановцу, Кавадару, Каленићу, Комарану, Ломници, Мотрићу, Опарићу, Рабеновцу, Ратковићу, Секуричу, Сиљевици, Течићу, Урсулу и Цикоту, док најбројнији праисторијски локалитети на тлу општине Рековац припадају прелазном периоду и гвозденом добу.
Тада почињу и да се утврђују поједина узвишења поред важних путних праваца, као што су Главеја у Рековцу и Град у Превешту. На основу налаза грнчарије, у области средишњег Поморавља издвојен је посебан тип грнчарије старијег гвозденог доба тип „Превешт“. Познати локалитети млађег гвозденог доба су у селима Брајновац, Кавадар, Опарић, Рековац, Секурич и Течић и припадају времену доминације Келта на овим просторима.
Доминацију Келта на овим просторима окончавају римске легије у својим напредовањима ка истоку. Територија данашњег Левча је интегрисана у оквире римске провинције Горње Мезије, а најближи већи урбани центар настаје на обали Велике Мораве, под називом Хореум Марги (данашња Ћуприја).
Археолошка истраживања јединог античког локалитета у општини Рековац обављена су у селу Драгово 1967. године, када су истражени остаци светилишта посвећеног иранском богу Митри, чији култ у ове крајеве доносе трговци, војници и робови са истока. Том приликом откривена је икона са представом Митре како жртвује бика, делови посуда са аплицираним мотивима змија, новац II-IV века, разни метални предмети и животињске кости. У већини села константовани су трагови живота из периода римске доминације.
из Драгова (III-IV век)
Према ранијим истраживачима, укупно су регистрована 32 античка локалитета, од којих је 5 регистровано у Белушићу, 4 у Секуричу, 3 у Драгову и Лоћики, 2 у Жупањевцу, Вукмановцу, Сиб- ници, Урсулу итд. Ретки су материјални трагови из времена сеобе народа, али један неуобичајен налаз из Жупањевца указује да се у будућности могу очекивати налази и из овог раздобља.
Доласком несигурнијих времена, од IV века домаће становништво напушта своја равничарска насеља и сели се на веће висине, у утврђена села.
Цар Јустинијан I (527-265) врши обнову постојећих и подиже нова утврђења ради одбране овог дела империје од упада Авара и Словена.
Остаци тих утврђења су у Беочићу, Секуричу, Опарићу, као и у Превешту и Жупањевцу. Поред заштите становништва, утврђења су вршила и функцију контроле путева. Путеви су спајали утврђења на Јухору са онима на Гледићким планинама, а ти путни правци су водили даље према северу, или су водили преко Поморавља ка удаљенијим античким центрима.
из Манастирка у Великој Крушевици
Жупа Левач улази у састав средњовековне Србије војним акцијама великог жупана Стефана Немање око 1185. године. Под тадашњим називом Левче први пут се спомиње у Хиландарској повељи из 1198/1199. године. Левач се спомиње и у Жичкој повељи (XIII век), а након тога, тек у повељама деспота Стефана Лазаревића из XV века, када овај простор постаје важан део тадашње деспотовине. Прво место данашње општине Рековац које се помиње под данашњим именом је Жупањевац, чији је назив забележен у једној повељи кнегиње Милице из 1398. године.
кнегиње Милице из 1398. године.
Управо у време владавине деспота Стефана, његов „министар финансија“ Богдан подиже један од најлепших манастира моравске архитектонске школе, манастир Каленић. Средњовековне локалитете срећемо у већини насеља данашње општине Рековац.
Манастир Калинић
Први истраживани средњовековни споменик културе на подручју општине Рековац је манастир Каленић. Заштитна археолошка ископавања су извршена у периоду 1992-1997. године. Тим радовима је истраживан простор манастирске порте, док су изостала ископавања унутар саме манастирске цркве. Откривени су остаци првобитне, средњовековне манстирске ограде и улазне капије, чиме је утврђено да је првобитни простор порте био далеко мањи од данашње.
Такође, западно од цркве откривени су темељи средњовековног конака, преко кога је изграђен Милошев конак 1824. године, а након њега и данашњи. Око саме цркве је откривена некропола која је коришћена у дужем временском периоду, где су у појединим гробовима откривени и одређени покретни налази. У североисточном делу данашње манастирске порте пронађени су трагови праисторијског насеља из периода IX века п.н.е.
Заштитна археолошка ископавања унутар цркве Св. Николе Мирликијског (Манастирка) у Великој Крушевици обављена су 2006. године. Том приликом су откривени остаци старије, једнобродне цркве унутар данашње триконхалне, као и одређен број гробова. Добијени резултати су указали да је најпре саграђена једнобродна, камена црква са полукружном апсидом, затим је формирана некропола западно од цркве, након чега је изграђена припрата, да би тек на крају била изграђена црква која у обновљеној варијанти постоји и данас.
Унутар једног гроба пронађена је плакета за чашу челника Хребељана, 201 примерак новца угарског краља Жигмунда Луксембуршког, као и један новчић деспота Стефана Лазаревића. Ови налази су прецизније временски определили настанак и период коришћења цркве у крај XIV и почетак XV столећа.
Један од најзначајнијих средњовековних споменика културе на тлу општине Рековац је утврђени манастир Жупањевац, који се налази у данашњем истоименом насељу.
Остаци утврђења су заштићени 1956. године, а проглашени су за споменик културе 1969. године. Заштитна археолошка истраживања су до сада изведена у три кампање 2009, 2011. и 2014. године, и изнедрила су драгоцене резултате о животу на овом простору.
Досадашњим археолошким ископавањима је истражен простор цркве, откривени су делови великог објекта са фреско декорисаним просторијама (конак), а откривен је и већи број гробова око и унутар цркве. Најстарија откривена грнчарија припада времену XIV-XV века и слична је оној пронађеној у истовременим утврђењима Сталаћу, Кознику или Крушевцу.