Град у Жупањевцу – средњовековни утврђени манастир
Утврђење у Жупањевцу налази се у средишту данашњег насеља, на једном узвишеном платоу око 380 м надморске висине.
Жупањевац представља прво место општине Рековац које се помиње у неком средњовековном документу, а које је и данас познато под истим именом. Оно се помиње у једној повељи коју је издала кнегиња Милица (монахиња Евгенија) манастиру Св. Атанасију на Светој Гори, којом му потврђује раније поседе и трг у Паракиновом броду – данашњем Параћину. Повеља је написана 1. августа 1398. године у тадашњем манастиру Жупањевци.
До краја самосталности средњовековне српске државе, немамо других очуваних докумената која сведоче о Жупањевцу.
Средњовековни утврђени манастир Жупањевац четвороугаоног је облика, дужине око 80 и ширине 60 м. Зидан је речним каменом, а зидови су у просеку дебљине око 3 м, који је у неким деловима очуван и до висине од 6 м. На истуреном северозападном и јужном углу налазе се остаци четвороугаоних кула, док се улазна кула највероватније налазила између њих на западном делу, од које данас нису сачувани остаци.
Већи део утврђења је временом уништен, док су и сами мештани користили материјал за изградњу сеоске школе, цркве, својих кућа и помоћних објеката. Данашња црква се налази на источној страни централног дела утврђења. Ископавањима је утврђено да је средњовековна црква била једнобродна грађевина, дужине 17 м и ширине 7 м, са полукружном апсидом на источној страни и правоугаоним певницама. Током истраживања установљено је да је црква у каснијем периоду доживела обнову, највероватније у периоду турске владавине.
Остаци утврђења су заштићени 1956.године, а проглашени су за споменик културе 1969. године. Заштитна археолошка истраживања до сада су изведена у три кампање – 2009, 2011. и 2014. године и изнедрила су драгоцене резултате о животу на овом простору. Досадашњим археолошким ископавањима истражен је простор цркве, откривени су делови великог објекта са фреско-декорисаним просторијама (конак), а откривен је и већи број гробова око и унутар цркве, као и ктиторска гробница.
Најстарија откривена грнчарија припада времену 14 – 15. века и слична је оној пронађеној у истовременим утврђењима, попут Сталаћа, Козника или Крушевца. Манастир Жупањевац је највероватније подигнут у периоду владавине кнеза Лазара, када долази до развоја овог краја услед близине престоног града тадашње Србије – Крушевца и свеобухватног премештања тежишта српске државе у сливове река Морава.
Манастир је могао подићи неко од властеле кнеза Лазара или неко од тадашњих црквених великодостојника. Није сасвим сигурно када је манастир страдао, али се то могло догодити већ у првој половини 15. века, када страда и оближњи Сталаћ.