Манастир Каленић
Најзначајнији споменик културе и духовности у Левчу је манастир Каленић, један од најлепших споменика Моравске архитектуре средњег века. Подигнут је на површини поред Каленићке реке у данашњем селу Каленићки Прњавор, у периоду између 1413. и 1420. године. Од Рековца је удаљен нешто мање од 13 км ваздушном линијом, а од средњовековног утврђења у Жупањевцу нешто мање од 4 км.
Манастир се налазио на територији средњовековне жупе Левач. Њега је подигао један од властелина и чланова државне управе у држави деспота Стефана Лазаревића, протовестијар Богдан. Титула протовестијара припадала је особи задуженој за руковођење државном ризницом („министар финансија“).
До данас историја манастира нема потврђен податак да ли је манастир Kаленић рушен и напуштен или не. Заправо, постоји веровање да је на самом почетку 17. века манастир Kаленић порушен, опљачкан и напуштен, али овај податак званична историја још увек није потврдила.
Баш зато се и претпоставља да манастир није био напуштан, а и ако јесте то је било можда на пар година.
Поред протовестијара Богдана, на ктиторској фресци која се налази у припрати цркве, насликани су и његова жена Милица и брат Петар, као и деспот Стефан Лазаревић, који десном руком придржава модел цркве, што указује и на његов удео у ктиторству. Претпоставља се да је протовестијар Богдан своје поседе имао у самом Левчу, на којима је и подигао манастир. Први пут је у изворима поменут као челник, 1418. године.
Богдан је поред левачких поседа држао и имања у Угарској, на територији Баната. Са функцијом протовестијара први пут се помиње 13. децембра 1428. године и ту функцију вршио је све до 1435. године. После првог пада Деспотовине, 1439. године, Богдан добија од султана потврду „тимара“ (поседа) које је до тада уживао. У документу је назначено да је поседе могао оставити браћи, Петру и Божидару и дозвољено му је да несметано може отићи на Свету Гору и постати монах. Највероватније је живот завршио као монах у манастиру Ксиропотам на Светој Гори, далеко од тешких прилика које су тада задесиле Србију.
Црква Ваведења Богородице манастира Каленић, представља грађевину сажетог уписаног крста са куполом и бочним конхама–певницама. Објекат чине олтарски простор, два травеја наоса и припрата, чија укупна унутрашња дужина износи 16,4 м, а ширине износе у западном травеју наоса и олтару између 5,22 и 5,25 м, док је ширина у поткуполном простору са певницама 8,48 м.
Од 1948. године манастир Kаленић је проглашен Спомеником културе, а од 1979. године се сматра непокретним добром од изузетног значаја и као такав се налази под заштитом Републике Србије.
Данас је српски средњевековни манастир Kаленић женски манастир, а на његовом челу се налази игуманија Нектарија Трајаноска.
Осмострани тамбур цркве је изразито издужен и карактеристичан је по својим димензијама и изгледу. Висина саме куполе износи 9 м. Црква је израђена техником наизменичних низова редова, која је позната под називом opus listatum. Ова техника је у горњим деловима комбинована са површинама које су прекривене шаховским пољима, која су извођена грађевинским материјалом или су осликавана. Монументалношћу се одликује сокл цркве, који је израђен у висини до 1 м и који представља базу целокупног објекта.
Архитектуру Каленићке цркве одликује и изразито богатство плиткорељефног украса. Посебно је карактеристична представа кентаура са инструментом на северној бифори цркве. Свеобухватно посматрано, декорација цркве манастира Каленић представља најбоље очувану целину спољашње камене декорације на споменицима Моравске школе градитељства.
Археолошка истраживања манастира Каленића су вршена у периоду између 1992. и 1997. године, у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тада су откривени првобитни манастирски бедеми, средњовековни конак, монашка некропола, као и покретни археолошки материјал. Неколико метара североисточно од цркве, у самој манастирској порти, откривени су и остаци праисторијског насеља из 9. века п. н. е.
Васко Попа је своју опчињеност овим манастиром
преточио у прелепе стихове песме ” Kаленић “:
,,Откуда моје очи
На лицу твоме
Анђеле брате…“
Манастир Св. Николаја Мирликијског – Манастирак у Великој Крушевици
Овај сакрални комплекс позициониран је на око 5 км од Рековца и смештен је у клисури поред Мочилског потока, у атару села Велика Крушевица.
Средњовековни извори који помињу овај манастир, за сада не постоје. Занимљив податак произилази из турског пописа Смедеревског санџака, који је настао 1476. године, у коме је уписана црква Св. Николе у Левчу, односно црква Будичава. Чињеници да се ради о манастиру, доприноси и податак о деветорици монаха који живе у њему и који обрађују манастирско имање, дајући приход од 1 342 акче. Са великом дозом резерве, може се помишљати да се овај манастир односи на Манастирак у Великој Крушевици, с обзиром да је манастирска црква Манастирка посвећена св. Николи Мирликијском.
Самим погледом на цркву, као и на њену триконхалну основу и пре археолошких истраживања је закључено, да је црква морала настати у периоду краја 14. и почетка 15. века. Архитектура цркве у великој мери подсећа на цркве манастира Каленића, Наупаре, Руденице и Лазарице, где је и поред накнадних, рецентнијих интервенција, успела да очува препознатљив моравски изглед. Те црте се посебно огледају у начину обраде зидних маса, наглашим вертикализмом и куполи постављеној на тамбуру.
Свој данашњи изглед, црква је добила 1804. године, када је обновљена. Црква је у основи сажети триконхос, засведен полуобличастим сводом, са припратом на западној страни. Димензије цркве износе 11, 39 х 5, 55 м. На кубичном постољу је постављена октагонална купола, која се уздиже изнад централног дела наоса.
Објекат је зидан речним облуцима, који су везивани кречним малтером, а исто тако ломљеним и притесаним каменом. Осветљење цркве је решено уским монофорама на куполи и певницама. Богата камена декорација, какву има Каленић, на овом објекту није очувана, ни у најмањој мери. Оригинални средњовековни унутрашњи живопис исто тако није преживео бурна времена на овим просторима
Заштитна археолошка ископавања су спроведена 2006. године, у организацији Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца. Ови радови су открили темеље мање, једнобродне црквице, преко које је касније сазидана данашња црква. У броду старије цркве, као и ван ње, су откривени и средњовековни гробови.
Старије црква је једнобродне основе, са накнадно придодатом припратом, и зидана је ломљеним, полуобрађеним каменом, са кречним малтером. Укупне димензије објекта износе 13 х 6, 52м, а без припрате 9, 74 х 6, 52м.
Унутар једног гроба у цркви, пронађена је плакета за чашу челника Хребељана, 201 примерак новца угарског краља Жигмунда Луксембуршког, као и један новчић деспота Стефана Лазаревића. Ови налази су прецизније временски определили настанак и период коришћења цркве у крај 14. и почетак 15. века.
Фотографије манастира Каленић и Манастирак су власништво Фонда Благо